1962. godine Generalni direktor JAT-a je bio pukovnik Milan Zeka Simović, kasnije je unapređen u
generala, a bio je komandant JRV-a u činu general- pukovnika. Poznavali smo se iz JRV-a i otišao sam da ga pitam
o mogućnostima prijema u JAT.
U to vreme je prešlo u rezervu oko 15 pilota.
Komanda Vazduhoplovstva je naredila da do daljneg ne primi
ni jednog. Rekao mi je da dolaskom kod
njega gubim vreme i da tražim odobrenje za prijem u JAT
u Komandi
JRV, i ako smo bili građanska lica. Zabrana je važila nešto
više od godinu dana.
1963.
godine izlazi konkurs za prijem i budem primljen za pilota u JAT-u. Posle položenih teoretskih i stručnih ispita, polažem i
dobijam zvanje coopilota na avionu tipa DC- 3, 14. maja 1964. godine i
tako redom dobijam viša zvanja na savremenijim tipovima aviona do
odlaska u penziju 17. aprila 1995. godine. Znači da sam rođendanom
navršio 60 godina starosti i 60 godina penzionog staža. Da se pohvalim
bez i jednog udesa i bez dana bolovanja.
