| |
RATNO
VAZDUHOPLOVSTVO
| Krajem oktobra 1954. godine javljam se na dužnost u
Titograd, sadašnja Podgorica, i 1.
novembra 1954 godine postajem potporučnik i pilot III klase. |
Mladi
nastavnici letenja iz moje generacije
|
Na moju veliku sreću i zadovoljstvo pripadnem na letačku
obuku za nastavnika letenja mom prvom nastavniku letenja, tada već
poručniku Miloradu Jakovljeviću i taj deo uspešno završavam
i dobijam prve učenike pilote na obuku.
Mojoj sreći nije bilo kraja.
|
|
|
|
|
|
|
Moji
prvi učenici: Petar
Radivojević i Tomislav Krša
|
+
Tomislav Dimić
|
Moji
učenici
|
Moji
učenik
|
Moji
učenici
| Duži deo mog vojnog
letenja proveo sam kao nastavnik letenja, nastavnik noćnog i
instrumantalnog letenja na više tipova aviona klipnih i mlaznih.
|
Ja
sa mojim klasićima . prijateljima za 22. decembar 1955. god. u Puli
Ja
u Tanderbolt-u F-47D
|
Unapređen sam u poručnika, polagao sam ispit za
pilota II klase i dobio sam zvanje. 1961 godine polagao sam za čin
kapetana i 22.decembra iste godine dobijam čin. Za
svoj rad sam više puta pohvaljivan i odlikovan. Službovao sam na
mnogim aerodromima. Želeo sam
prekomandu u Beograd (Batajnica), a dobijam Skoplje.
Revoltiran, podnosim
zahtev
za prevod u rezervu. Naravno, postao sam politički problem, i zabranjeno
mi je letenje, što
je za pilota najteža kazna. I pored zabrane par puta sam
bio planiran
za letenje. Tada sam leteo avion tipa Sabre F-86E.
Ja
na Sabre F-86E
|
|
Dobijem dozvolu za startovanje motora, rulanje i izlazak
na izvršni start. Kad sam zatražio dozvolu za poletenje, sa tornja mi
je rečeno da poletenje nije odobreno i da se vratim na platformu
– stajanku aviona, što sam i učinio. Da sam kojim slučajem
poleteo, otišao bih na Vojni sud gde bi mi oduzeli čin i zvanje
pilota II klase, zbog poletanja bez odobrenja. Tako je bilo par puta i
više me nisu planirali. Interesantno je da sam sretao komandanta puka i
komandira eskadrile, odvojeno, i začuđeno bi me upitali što
nisam u vazduhu, kao da ne znaju da sam vraćen sa izvršnog starta!
Više me
nisu planirali i provocirali. Dobijao sam i zahtev o pismenom
izjašnjavanju sa pitanjem: Da li želim da budem oficir JNA
i pilot JRV? Odgovorio sam da želim, ali u rezervnom sastavu. I
to je bio vid prvokacije. Poslat sam na vanredni pregled na Vojno
lekarsko letačku komisiju (VLLK) sa zapečaćenom kovertom.
Zamislite, pisalo je da se opijam svaki dan, da se vojnički i stručno
ne usavršavam i predlažu da me
oglase zdravstveno ne sposobnim za vršenje službe, a zatim bi mi
oduzeli letačko zvanje. Nisu
napisali da sam podneo zahtev za prelazak u rezervu. Određen sam na
pregled, intervju kod Dr. Neuropsihijatra - psihologa pukovnika Najfelda.
Uspeo sam dokazima da se odbranim, da sam na vreme dobio čin
kapetana, pre mnogih kao i da imam zvanje pilota II klase što je od
moje generacije tada bila retkost. Na kraju intervjua rekeo
mi je ``sine, povuci tvoj zahtev`` ja sam i vojnik. Može i da mi
se naredi... Ako može da vam
se naredi da me oglasite
nesposobnim vi onda niste Dr. Na opšte zaprepašćenje mojih
predpostavljenih vratio sam se u jedinicu u Skoplje sa ocenom ZDRASTVENO
SPOSOBAN BEZ OGRANIČENJA. Posle ovog događaja zaista su me
ostavili na miru.
30. juna 1962. godine dobijam Naredbu Vrhovnog Komandanta oružanih snaga SFRJ da se prevodim u rezervu i tako sam završio
svoju vojnu karijeru u činu kapetan avijacije – pilot i
zvanjem pilota II klase.
|
 
Ova
strana je promenjena:
26-01-2007
|
